NASA otkrila nove detalje o putu ka Mesecu: Evo šta astronauti nose, a koriste toalet od 23 MILIONA!

Šta će astronauti misije “Artemis II” nositi u svemir, kako će se hraniti tokom 10-dnevnog putovanja – i kako će ići u toalet? Iako četvoro astronauta u kapsuli smeštenoj u džinovskoj raketi neće sleteti na površinu Zemljinog satelita, oni će napraviti značajan korak ka tom cilju, a njihovo istorijsko putovanje - tokom kojeg će uživo videti daleku stranu Meseca - prati još mnogo zanimljivih detalja.

Više od pola veka od misije “Apolo 17”, ljudi ponovo kreću u osvajanje Meseca.

Odbrojavanje je već zvanično počelo – američka svemirska agencija NASA je zakazala lansiranje za četvrtak 2. aprila u 00:24 ujutro po našem vremenu (sreda 1. april u 6:34 uveče po istočnom SAD).

Posada – koju čine iskusni astronauti NASA-e Rid Vajzmen (komandant), Kristina Kok (specijalista misije) i Viktor Glover (pilot) i kanadski astronaut Džermi Hensen (specijalista) - tokom svog putovanja testiraće sisteme, procedure i profile misije koji bi mogli da omoguće sletanje na Mesec u budućnosti – već 2028. U toj budućoj misiji naći će se i jedan italijanski astronaut, prema sporazumu između NASA-e i italijanske svemirski agencije ASI.

Istorijsko putovanje

Četvoro astronauta ući će u istoriju kao prvi ljudi lansirani ka Mesecu još od misije “Apolo 17” 1972.

Oni će takođe postati prva ljudska posada u džinovskoj raketi SLS i letelici “Orion”

Tokom obilaska, astronauti bi mogli da se udalje od Zemlje više nego ikad pre i nadmaše rekord “Apola 13” iz 1970. od 400.171 km

Takođe će postati prvi ljudi koji će tokom preleta pored Meseca videti – i snimati - neke njegove delove izbliza, sopstvenim očima

Pilot Glover ući će u istoriju kao prvi crnac koji je ikad leteo oko Meseca

Daleka strana Meseca

Cilj misije “Artemis II” je da preleti preko daleke strane Meseca, koju su misije “Apola” jedva i posmatrale.

Tamo nema komunikacije sa Zemljom. To "planirano isključenje" trebalo bi da traje 41 minut

Samo su 24 osobe u čitavoj istoriji čovečanstva videle dalju stranu Meseca sopstvenim očima. Svi su bili članovi posada devet “Apolo” misija između 1968-1972. Samo petoro njih je još živo i svi su sada stariji od 90 godina

Poboljšane letelice

Raketa SLS i kapsula “Orion”, dva ključna sistema programa “Artemis”, značajno se razlikuju od letelica koje su korišćene u eri “Apolo” misija.

“Orion” je izrađen od aluminijuma, ali i od kompozitnih materijala i delova izrađenih 3D štampom. Prema portalu Flyingmag.com, unutrašnji kablovi dužine skoro 11 km primaju i šalju komande za više od 1.200 senzora.

“Orion” ima savremene sisteme za higijenu, vežbanje, privatnost i pripremu hrane.

Kompjuterski sistem “Oriona” je oko 75% lakši i čak 20.000 puta brži od jedinog računara koji je korišćen u “Apolu”. Njegov “stakleni kokpit” sadrži digitalne ekrane i interfejse, čime zamenjuje analogne komande “Apola”. “Orion” zbog toga može u realnom vremenu da prilagođava putanju.

Raketa SLS visoka je 98 metara, a sa nosivošću od oko 27.000 kg jedina je raketa koja može da pošalje “Orion”, četvoročlanu posadu i težak teret ka Mesecu u jednoj misiji.

Dva raketna potisnika na čvrsto gorivo rakete SLS najveća su takve vrste u istoriji. Svaki razvija potisak od oko 16 meganjutna, što je približno jednako snazi 25 putničkih aviona pri maksimalnom potisku.

Oko 70 sekundi nakon poletanja, raketa će biti na 12.192 metara visine i izaći iz vidnog polja čitave Floride, a oko 7 minuta kasnije naći će se u svemiru

Ako sve prođe kako treba, posada će 6. aprila obići Mesec na oko 9.600 km od njegove površine.

Iz njihove perspektive, Mesec će izgledati kao košarkaška lopta na ispruženoj ruci.

- Sada kad stojim na površini Zemlje i posmatram noću naš satelit, možda vidim rastući Mesec, ali sada znam da je na njegovoj daljoj strani opadajući srp. U glavi stalno prevrćem te stvari i pokušavam da ih shvatim. Nikada u životu nisam provodio vreme razmišljajući o tome. A sada je to sve o čemu razmišljam – rekao je komandant misije Vajzmen.

Šta će astronauti nositi u svemiru

Posada će nositi svemirska odela zvaničnog naziva Sistem za preživljavanje posade “Oriona” (OCSS), za koja NASA tvrdi da mogu pomoći astronautima da prežive u slučaju gubitka pritiska u kabini.

“Astronauti mogu da prežive u odelu do šest dana dok se vraćaju ka Zemlji”, navodi agencija na svom sajtu.

Odela su jarko narandžasta zato da bi, kako navodi NASA, “članovi posade bili lako uočljivi u okeanu”.

Astronauti će imati i drugo svemirsko odelo “koje funkcioniše kao lična samostalna svemirska letelica” i namenjeno je nošenju van kapsule.

Da li posada nosi nešto posebno u svemir

Astronauti će imati maskotu "Rajz", čiji je autor Lukas Je, učenik drugog razreda iz Mauntin Vjua u Kaliforniji.

Ona će služiti kao indikator bestežinskog stanja, odnosno vizuelno će pokazati kad su u svemiru

Unutar maskote nalazi se SD kartica sa imenima više od 5,6 miliona ljudi koji su učestvovali u kampanji “Pošalji svoje ime sa Artemisom”

Šta će astronauti jesti

Hrana je pažljivo prilagođena potrebama astronauta.

Tu je ukupno 189 različitih prehrambenih proizvoda, uključujući goveđa prsa, makarone sa sirom i voćni kolač

Sve namirnice moraju da budu trajne bez hlađenja, da se lako pripremaju i budu bezbedne za konzumaciju u uslovima mikrogravitacije - što znači da prave minimalno mrvica

Tu su i 10 različitih vrsta napitaka, ljuti sosovi, začini, namazi i slatkiši

Kako će astronauti ići u toalet

Na sreću posade “Artemisa II”, imaće svoj privatni toalet u “Orionu” – posade misija “Apolo” obavljale su nuždu u plastične kese. Svemirski toalet vredan je čak 23 miliona dolara.

- Prilično smo srećno kao posada što imamo toalet sa vratima u ovoj sićušnoj letelici – rekao je Hensen uz snimak toaleta koji je objavljen na “Jutjubu” prošlog oktobra.

Rizični povratak

Faza povratka je možda najrizičnija.

“Orion” će pokušati tzv. “slobodni povratak” tako što će isključiti svoje pogonske sisteme nakon što obiđe Mesec. Kapsula će se potom osloniti na prirodnu gravitaciju Zemlje da je povuče kući, uz svega tri mala korektivna paljenja motora radi prilagođavanja putanje

Još jedna kritična faza je ponovi ulazak u atmosferu, kad će se oko letelice formirati superzagrejana plazma, blokirajući komunikaciju

“Orion” će potom sa oko 7.600 metara otvoriti osam padobrana, usporavajući se sa projektovane brzine ulaska od 40.000 km/h - što bi bila najveća brzina ikada postignuta od strane ljudi - na oko 27 km/h

Kapsula bi trebala da 10. aprila sleti u Pacifik, nedaleko od obale San Dijega.

Bonus video:

(Espreso/Blic)